Kako radi mehanički sat: opruga, zupčanici, nemirnica

Mehanički sat je mašina od stotinak delova koja radi bez ikakve struje. Ako ste ikad držali automatik uz uho i čuli ono brzo, meko kuckanje, čuli ste mašinu koja deli vreme na osmine sekunde. Ovaj tekst prati put energije od krune do sekundare, deo po deo, i objašnjava šta znače brojke koje prodavci vole da nabrajaju: 28.800 poluoscilacija, rezerva hoda 80 sati, 21 kamen.

Odakle energija: glavna opruga

Sve počinje u buretu (kućištu opruge), malom valjku u kome je smotana dugačka čelična traka, glavna opruga. Kad okrećete krunu, ili kad rotor radi umesto vas, opruga se zateže. Kad se pusti, ona hoće da se odmota, i ta sila je jedino gorivo koje sat ima.

Problem je što opruga ne gura jednako: puna je jaka, prazna slaba. Zato između opruge i kazaljki mora da stoji nešto što će tu neravnu silu pretvoriti u ravnomeran hod. To rade delovi koji slede.

Zupčanici: od jednog okreta do dvanaest sati

Iz bureta sila ide kroz niz zupčanika, koji se zovu prenosni sklop. Svaki sledeći zupčanik se okreće brže od prethodnog. Negde u tom nizu je zupčanik koji napravi tačno jedan krug za sat vremena, na njemu sedi minutna kazaljka; pored njega je redukcija koja od jednog kruga na sat pravi jedan krug na dvanaest sati, za kazaljku sati. Poslednji, najbrži zupčanik u nizu se okrene jednom u minutu i nosi sekundaru.

Zupčanici se vrte na osovinama, a osovine leže u kamenovima, sintetičkim rubinima koji su tvrđi i glatkiji od metala. Zato na brojčaniku ili poklopcu piše “21 jewels” ili “25 jewels”: to je broj ležajeva od rubina, ne ukras i ne pokazatelj kvaliteta. Jednostavan mehanizam sa tri kazaljke i datumom ima ih između 17 i 25; više od toga obično znači da postoje dodatne funkcije, hronograf ili druga vremenska zona.

Anker i nemirnica: ko deli sekundu

Da su samo opruga i zupčanici u igri, kazaljke bi se zavrtele kao zvrk i opruga bi se ispraznila za nekoliko sekundi. Zato na kraju niza stoji anker (u literaturi i “zaprežnik”), sidrasta poluga koja poslednji zupčanik naizmenično pušta i zaustavlja. Anker ne odlučuje sam kad će pustiti: njime upravlja nemirnica, točkić koji se ljulja levo-desno na tankoj spiralnoj opruzi.

Nemirnica je srce sata. Ona se ljulja uvek istim ritmom, jer spiralna opruga ima svoju prirodnu frekvenciju, kao klatno na zidnom satu, samo sabijeno u prečnik od desetak milimetara. Svako ljuljanje pomeri anker, anker pusti zupčanik za jedan zubac, i to je onaj “tik”. Zato mehanički sat kuca, a kvarcni ne: kod kvarca vreme meri kristal koji vibrira nečujno, a motor pomera sekundaru u koracima od cele sekunde.

Odatle i ona glatka sekundara: kod sata sa 28.800 poluoscilacija ona se pomeri osam puta u sekundi, i oko to vidi kao klizanje. Kod 21.600 se pomeri šest puta, pa Seiko 5 ako gledate izbliza kuca malo “krupnije” od Tissota.

Sve što sat radi, radi zato što se jedan točkić ljulja levo-desno uvek istom brzinom.

Ručno navijanje i automatik

Kod ručno navijanog sata, kakav je Omega Speedmaster Moonwatch u svojoj osnovnoj verziji, jedini način da se opruga zategne je kruna. Navijate ga svako jutro, dvadesetak okreta, i to je ceo ritual. Mehanizam je zato tanji, jer nema rotor.

Kod automatika postoji rotor: polukružni teg pričvršćen u sredini, koji se okreće sa svakim pokretom ruke. Rotor preko zupčanika navija istu onu glavnu oprugu, pa sat koji nosite ceo dan uveče ima punu rezervu. Da opruga ne pukne kad je puna, u buretu postoji klizna spojnica koja pusti višak.

Automatik ima i jedan podatak koji vredi znati pre kupovine: rezervu hoda, to jest koliko sat radi kad ga skinete. Klasični kalibri (ETA 2824, Seiko 4R36) imaju oko 40 sati, pa sat skinut u petak uveče u nedelju stane. Noviji, poput Tissotovog Powermatic 80 u PRX-u ili Rolexovog kalibra 3235, imaju 70 do 80 sati, pa preživljavaju vikend u fioci.

Kalibar	Ko ga koristi	Frekvencija	Rezerva hoda
Seiko 4R36	Seiko 5 Sports, Presage	21.600	oko 41 h
Seiko NH35	mikrobrendovi, modifikacije	21.600	oko 41 h
Orient F6922	Bambino, Kamasu	21.600	oko 40 h
ETA 2824-2 / Sellita SW200	Hamilton, Tissot (starije), Oris	28.800	38 h
Powermatic 80	Tissot PRX, Le Locle	21.600	80 h
Rolex 3235	Datejust, Submariner (sa datumom)	28.800	70 h
Omega 3861	Speedmaster Moonwatch (ručni)	21.600	50 h

Datum, hronograf i druge komplikacije

Sve preko tri kazaljke se u satarskom rečniku zove komplikacija. Datum je najčešća: prsten sa brojevima koji jednom u 24 sata preskoči za jedno mesto. Kod jeftinijih mehanizama preskakanje traje sat-dva oko ponoći, kod Rolexa je trenutno; otuda i pravilo da se datum ne podešava rukom između 21 i 3 sata, jer su tada zupčanici datuma već u zahvatu i mogu da se oštete.

Hronograf (štoperica) dodaje ceo drugi sklop koji se spojnicom kači na glavni prenos kad pritisnete gornji taster. Zato hronografi imaju više delova, više kamenova i skuplji servis. GMT dodaje četvrtu kazaljku koja obiđe brojčanik jednom u 24 sata, za drugu vremensku zonu, kao kod Seiko 5 Sports GMT.

Šta se troši i zašto postoji servis

U mehaničkom satu se ništa ne “kvari” preko noći. Troši se ulje. Na svakoj osovini i u svakom kamenu je kap ulja koja se za pet do sedam godina osuši ili razmaže, pa trenje raste, hod postaje neravan i sat počinje da kasni. Servis je zato uvek isti posao: rastaviti do zavrtnja, oprati, podmazati, zameniti zaptivke, sastaviti, regulisati. Za japanske kalibre to u Beogradu košta od 8.000 dinara, za švajcarske od 15.000; kod ovlašćenih servisa i više.

Dva neprijatelja pored ulja: udarci, koji mogu da slome osovinu nemirnice (zato skoro svi moderni mehanizmi imaju amortizere, Incabloc ili Diashock), i magneti, koji namagnetišu spiralnu oprugu pa se njeni navoji lepe i sat počne da žuri i po minut dnevno. Magnetisanje je najčešći “kvar” koji sajdžija popravi za pet minuta, demagnetizatorom.

Da li vam ovo treba za kupovinu

Ne baš. Za kupovinu je dovoljno da znate četiri stvari: koji je kalibar (da bi sajdžija znao šta ga čeka), kolika je rezerva hoda, da li sat ima ručno navijanje i zaustavljanje sekundare (stariji Seiko 5 mehanizmi 7S26 nemaju ni jedno ni drugo), i koja je fabrički deklarisana preciznost. Sve ostalo je uživanje, i zato ljudi drže automatik uz uho.

Ako se dvoumite između mehaničkog i kvarcnog, taj izbor smo razložili u tekstu Automatik ili kvarc.

Česta pitanja

Šta znači “21 jewels” na satu? Broj ležajeva od sintetičkog rubina u mehanizmu. Rubin je tvrd i gladak, pa se osovine u njemu manje troše. Broj sam po sebi ne govori o kvalitetu: 21 do 25 je normalno za tri kazaljke sa datumom.

Da li automatik mora da se navija rukom? Ako ga nosite, ne. Ako je stajao i stao, navijte krunu 20 do 30 puta pa ga stavite na ruku. Neki stariji Seiko 5 mehanizmi nemaju ručno navijanje, njih pokrenete ljuljanjem.

Zašto sekundara na mom satu klizi, a na drugom skače? Klizi kod mehaničkog (6 do 10 pomeraja u sekundi), skače kod kvarcnog (jedan pomeraj u sekundi). Izuzetak su Seikovi Spring Drive mehanizmi, gde sekundara klizi potpuno glatko, i retki kvarcni satovi sa “mrtvom sekundom” imitacijom.

Koliko često se automatik servisira? Preporuka proizvođača je 5 do 7 godina, ili kad hod primetno odstupa od onoga što je bio.